Vruća kafa, falafel i džedaji

Danas sam ustala kasno. Veoma kasno. Nije da je neko posebno kriv za to, ali treba da nađem krivca, čisto zbog svoje savesti. Krivac za to što sam danas prespavala jutro su džedaji. Da, baš ti ljudi. Oni što koriste Silu. Znate na šta mislim...

Lego Star Wars II je igrica koju smo instalirali juce i igrali do u sitne sate. Vrištali smo, smejali se, nervirali se i tako to, ali uglavnom smo se strašno zabavljali. Zarazna je. Mnogo. Ali verujte mi kad vam kažem da je mnogo zarazna. Mi nismo znali da smo je igrali toliko dugo. I naravno, u kombinaciji sa jednom neprospavanom noći (kad sam doputovala u Bg), jednom delimično prospavanom noći i ovim sitnim satima, normalno je da sam se uspavala jutros. Dobra stvar je da nisam imala ništa da radim do 5 sati.

U 5 sati sam otišla na razgovor za volonterski posao. Portal prostudiraj.me smatra da mogu da pišem za njih na osnovu mojih blogova, tako da sam rešila da prihvatim. Sviđa mi se što ću raditi tamo. Pitala sam šta ću raditi i dobila sam status saradnika - mogu da se pojavljujem na sastancima, koji su jednom nedeljno, ali i ne moram; pišem kolumne ako želim, ili autorske tekstove, samo moram da vidim prvo sa glavnim i odgovornim urednikom. 

Mek je mesto gde sam otišla na razgovor. Nije da sad volim to mesto toliko, ali, realno, usluga im je veoma brza i prijatna. Samo jedan mali savet: kafa im je vruća i, kad kažem vruća, mislim na "vrela kafa koja mi je spržila jezik i grlo."

Problem je što mi se pila kafa, a meni kad se pije kafa, ja ne vidim nikog i ništa, nego samo taj vrući crni napitak. Sad, ja mogu da pijem vruću, ali ne i vrelu. Da sam samo znala pa da zalaganim... Ali dobro, šta da se radi. Par dana neću osećati ukus i to je to. Jedino jelo, čiji sam ukus osetila je falafel koji je lik iz Tel Aviva (restoran u komšiluku) delio. Stalno tu prolazim i nikad ne uzimam, ali danas je bilo drugačije. Aljoša mi je rekao da su odlični i da moram da probam. 

Koliko su dobri, ne mogu da verujem! Začinjeni su mnogo, baš onako po grčki. Jelo je bukvalno raj za receptore ukusa. Grickala sam onako, sitno, čisto da osteim taj ukus i da traje što duže. Ponudila sam i Aljoši, ali on je rekao da je već jeo i dodao da on stalno tu prolazi, tako da se ne brinem. 

Sve u svemu, definitivno treba posetiti to mesto. A sad idem da pijem ledenu vodu i da lečim svoj jezik.